Sobno cveće

Afelandra (Aphelandra) Afelandra raste u divljem stanju u Meksiku, Kolumbu i Brazilu. Ova vrlo interesantna i dekorativna biljka ima oko 50 varijeteta. Kod nas je još dosta retka. Najpoznatija vrsta, koja se najviše gaji je Aphelandra squarrosa, sa vrlo lepim i jako izraženim žutim žilama na tamno-zelenim listovima, čija se osovina završava divnim žutim cvetom. Da bi se ova lepa tropska biljka održala u sobi mora se pažljivo i pravilno negovati. Najbolje uspeva u prostoriji ili zatvorenom prozoru gde ima dovoljno svetlosti, toplote i vlažnog vazduha, pri sobnoj temperaturi od 16 do 20°C. Iako je za Afelandru vrlo važna svetlost, ipak je treba zaštititi od direktnog, jakog sunca. Osim toga ona zahteva topao i vlažan vazduh. Pored toga, treba je bar dva puta dnevno orošavati i dva puta nedeljno vlažnim sunđerom brisati listove. Za vreme cvetanja mora se zalivati obilno, ali uvek samo mekom vodom u kojoj nema ni malo kreča (najbolje kišnicom). U vreme vegetacije i cvetanja treba je svakih 15 dana prihranjivati. Kad afelandra precveta, cvetnu stabljiku treba odseći i pustiti biljku da se 5 do 6 nedelja odmara. Za vreme mirovanja može se smestiti u nešto hladniju prostoriju (od 14 do 15° C), umereno zalivati - tek toliko da se grumen zemlje sasvim ne osuši. Posle održanog mirovanja mlade grančice treba prekratiti na tri lista i presaditi u malo veću saksiju. Na dno saksije treba postaviti dosta crepčića od starih razlupanih saksija radi dobre drenaže. Tako presađenu biljku treba smestiti na dobro osvetljeno i toplo mesto i obilno je zalivati. Posle 4 do 5 nedelja, kad biljka dobro ožili, može se otpočeti prihranjivanje. Prihranjivanje treba oprezno sprovoditi jer iskustvo je pokazalo da od prejakog prihranjivanja lišće afelandre manje ili više nabubri, a time dosta gubi na lepoti. Nega i održavanje afelendre je dosta složeno i nije za početnike.


Afrička ljubičica(Saintpaulia ionantha) Saintpaulija pripada porodici Gesneriaceae i srodna je gloksinijama. Bez obzira na narodno ime, nema ničeg zajedničkog sa evropskom ljubičicom.. Dobila je ime po baronu Walteru von Saint St Claire koji je tu cvetnicu otkrio na planini Usambara u provinciji Cape, u Južnoj Africi krajem 19 veka. Kao i mnoge druge sobne biljke prvo je uspešno uzgajana u Americi. Danas je to vrlo omiljena cvetajuća biljka i može se nabaviti tokom cele godine. Izvorna vrsta je tamnoplava (Santpaulija ionantha), a cvećari su proizveli mnoge nove varijetete s cvetovima različitih boja. Najpoznatiji je soj Rhapsodie. Danas ih ima svetlo ljubičastih, crvenih, belih, roza i boje jorgovana, a i onih sa dvostrukim cvetovima. Biljka sa belim cvetovima koja se retko može nabaviti , kroz vreme menja boju na rubovima latica. Ako se biljka ostavi da miruje 6 nedelja pri nižoj temperaturi nego obično (12-15°C) a zatim drži nešto suvljom uz zalivanje jednom nedeljno, pojaviće se više većih cvetova. Taj postupak podstiče razvoj mnogih cvetnih pupoljaka, a može se raditi u bilo koje doba godine. KARAKTERISTIKE Veličina: Visoka je obično oko 10 cm, a široka 12-15cm. Rast: Prilično je brz. Reznice zasađene u rano leto cvetaju u jesen. Doba cvetanja: Cveta cele godine, a najviše leti. Miris: Biljka bez mirisa. Svetlo: Držite je na svetlom mestu. Uspeva dobro ispred prozora. Ne držite je na direktnom suncu. Temperatura: Zimi najmanje 12°C, najbolje ispeva na 15°C. Voda: Zalivajte biljku odozdo, u tanjirić da se listovi i cvetovi ne bi pokvasili, a zatim izlijte višak. Cele godine zalivajte dvaput nedeljno, ali nemojte dopustiti da zemlja bude zasićena vodom. Ako voda dođe na listove, oni mogu postatiplesnivi ili ako su na suncu mogu se pojaviti spržene površine. Prehranjivanje: Leti dodajte vodi tečno hranjivo svake 2-3 nedelje. Vlažnost vazduha: Potreban joj je vlažan vazduh, ali je nikad ne prskajte. Stavite saksiju na mokre kamenčiće ili u veću saksiju obloženu tresetom ili mahovinom. Vazduh: Dobro uspeva u kuhinji ili kupatilu gde ima pare. Ne prija im promaja ni plinski dimovi. Zemlja:Najbolje rastu na tresetnom kompostu. Presađivanje: Presađujte kada listovi postanu sitni i suviše se nagomilaju, po svoj prilici svake druge godine. Presađujte u samo jedan broj veću saksiju jer bolje cvetaju u manjim posudama. Razmnožavanje: Reznicama lista s peteljkom, koje se zasade u zemlju ili stave u vodu. Uzmite ih u kasno proleće i držite pri temperaturi 21°C. Za 6 meseci dostignu veličinu za cvetanje i pokažu osobine svojih roditelja. Biljka se može uzgojiti u proleće iz semena , no sadnice variraju u kvalitetu. Za klijanje je potrebna temperatura 18-21°C. Životni vek: Iako može trajati u beskonačnost, bolje je razmnožiti nove biljke svakih 12-18 meseci da bi se osigurala nova cvatnja i zdrava zaliha. Biljke pratilice: Sve male biljke, kao što su sitne paprati ili puzavice, rastu dobro uz afričke ljubičice, pa ipak su najlepše same ako zasadite veći broj primeraka zajedno. Vreme cvetanja: Cveta cele godine , a najviše leti. Laka/teška: Zahvalna je i omiljena sobna biljka. Nema nikakvih zahteva, ali višestruka uzvraća ako se pravilno neguje.


Aspidistra(Aspidistra elatior) Aspidistra je zimzelena veoma dekorativna i otporna sobna biljka. Poreklom je iz Japana. Lako se prilagođava, pa dobro uspeva u hladnoj prostoriji kao i u poluhladovini. Veoma je pogodna za sobu, tim pre što ne mora biti na direktnoj svetlosti. Podnosi prašinu, suv vazduh, promenu temperature, a može se držati i u mraku. Leti traži obilno zalivanje, ali treba paziti da joj u tacni ne stoji voda, jer aspidistra je osetljiva na preveliku vlagu. Kod povoljne nege neprestano izbijaju iz korena duguljasti tamnozeleni listovi, koji liče na list đurđevka, ali su mnogo veći. Cvet je ljubičaste boje, neprivlačan, zvezdast, raste pri zemlji te se ne može ni zapaziti. Ne voli često presađivanje i prevelike saksije. Odgovara joj dovoljno rastresita zemlja, propusna i snažna. Leti treba aspidistru svakih 10 dana prihranjivati. Zimi joj je povoljnija nezagrejana prostorija uz umereno zalivanje. Da bi se osvežila i lepše izgledala, treba joj leti povremeno lišće oprati. Razmnožava se veoma lako delenjem korena u proleće.


Ciperus ili Vodena palma
(Cyperus alternifolius)
Ciperus je sa Madagaskara i u svojoj postojbini raste u močvarnim predelima. Raste džbunasto do 75 cm visoko, a na vrhu drške izraste čitava ćuba uzanih, linearno-kopljastih, po dužini zaoštrenih, 15 do 20 cm dugačkih listića, što biljci daje lep tropski izgled. Kod stare biljke na vrhu te ćube stvori se krug od sitnih cvetića. Veoma je pogodna kao ukras za akvarijume. Ova skromna i dekorativna sobna biljka nije osetljiva i lako se gaji. Ciperus traži mnogo vlage, pa zato tacna ispod saksije treba da mu bude uvek puna vode. Leti ga možemo držati napolju na terasi, u hladovini, gde nije izložen jakom suncu, dok zimi uspeva na svetlom mestu, na temperaturi od 10 do 18°C, a dobro prezimi i u neloženoj sobi i u svetlom podrumu. Zemlju u saksiji treba prekopati, a posle redovnog zalivanja i prihranjivanja u vlažnoj toploj prostoriji ponovo će se pojaviti mlado i lepo zeleno lišće. Presađuje se u proleće u nešto veću saksiju. Razmnožava se najjednostavnije delenjem korena od starih biljaka u proleće reznicama.


Difenbahija(Difenbahia) Difenbahija je najlepša biljka koja potiče iz Brazila a dobila je ime po Dieffenbachu, koji je 1830 godine bio vrtlar carske palate Schonbrunn u Austriji. Prve vrste difenbahije doneli su u Evropu početkom 19 veka, Belgijski i Engleski sakupljači biljaka iz tropskih predela Južne Amerike. Danas se difenbahija najviše gaji u Sjedinjenim Američkim državama. Difenbahije imaju široke, izražajne listove sa jasno podeljenim šarama koje variraju od vrste do vrste. Doskora su se uzgajale u tropskim botaničkim vrtovima ali sa malo znanja i nege danas pristupačni varijeteti mogu se uspešno uzgajati u kući, a i u vodenoj kulturi. Difenbahije bolje podnose poluzasenjena mesta nego mnoge druge šarene biljke. Zbog toga se mogu saditi zajedno sa zelenim debelolisnim vrstama što rastu u tamnijim uslovima. Sok difenbahije poznat je kao vrlo otrovan. Ako dođe na usne ili u usta, jezik natekne i nastanu poteškoće u govoru. Kako difenbahije rastu, tako im prirodno otpada donje lišće. Stablo može postati previsoko i nestabilno. Tada ga morate podseći i pustiti da ponovo istera nove listove. KARAKTERISTIKE: Veličina: manji varijeteti mogu narasti do 60cm, a veći varijeteti mogu dostići visinu i do 120 santimetara. Rast: raste prilično brzo 30 - 45 cm godišnje u zavisnosti od vrste. Doba cvetanja: veoma retko ali u idealnim uslovima određene vrste starijih biljaka cvetaju. Cvet je zelen, nežan i neupadljiv. Miris: biljka bez mirisa. Svetlo: odgovara im svetlo iako ne moraju obavezno stajati na prozoru. To je posebno važno za jače prošarane vrste. Temperatura: otpornija je nego što se misli. Odgovara joj 15 - 18°C ali kraće vreme može preživeti i pri 10°C iako zbog toga ponekad izgubi donje listove. Najviša letnja temperatura može biti 24°C ali tada stepen vlažnosti vazduha mora biti znatno viši. Voda: koristite pretežno kišnicu. Zimi mora biti mlaka. Dobro zalivajte u proleće i leto, dva do tri puta nedeljno. Zimi držite zemlju samo malo vlažnom zalivajući samo svakih sedam do osam dana. Prehranjivanje: leti dodajte vodi tečno hranjivo jedanput mesečno. Vazduh: podnose različite uslove osim gasnih isparenja i promaje. Presađivanje: jednom godišnje u proleće. Svaki put je stavite u dva broja veću saksiju. Obrezivanje: odstranite donje listove kada uvenu. Ako biljka suviše nepravilno raste podrežite je na 10 cm iznad zemlje i ona će ponovo poterati nove listove. Uzmite gornji deo vrha stabljike ili odsečak stabljike,kao reznicu, da razmnožite nove biljke. Da zaštitite ruke od soka navucite rukavice. Razmnožavanje: neki varijeteti se razmnožavaju izdancima ,koji leti pri dnu izrastu. Većina se zakorenjuje vršnim reznicama ili odsečcima stabljike dugačkim 8 cm. Pustite ih dva dana da se osuše i nakon toga ih stavite u zemlju u toplo klijalište pri 21 - 24°C i držite zemlju dobro navlaženom. Životni vek: može potrajati vrlo dugo, međutim kako listovi prirodno odumiru stabljike se izdužuju pa ih je dobro zamenjivati svake tri do četiri godine. Biljke pratilice: manji varijeteti rastu dobro u mešanim nasadima sa većinom drugih biljaka. Veće biljke se odgajaju zasebno. Laka/teška: zahtevaju izvesno iskustvo u gajenju biljaka.


Dracena(zmajevac) - Dracaena schyveriana Dracene pripadaju porodici Liliaceae, a ime im potiče od grčke reči Drakania, što znači ženski zmaj. Rod sadrži četrdesetak vrsta tropskih, palmi sličnih biljkama iz Afrike i Azije. Vrlo su omiljene i prilično otporne sobne biljke, koje podnose različite temperature. U blažoj umerenoj klimi neke mogu uspevati i vani. Zmajevci su srodni kordilinama pa im se imena često zamenjuju. Prilično je velika zbrka sa imenima tih dvaju rodova, pa su često pogrešno označeni. Zapravo zmajevci nemaju lišće tako upadljivih boja kao kordiline, pretežno im je zeleno ili prošarano. U prirodi mogu narasti do 6 metara visine i sa velikim deblom. Ipak, sobne biljke su obično visoke 46 - 60 cm. Zasad se uvoze debla deblja od 2,5 cm u obimu i do jedan metar dugačka i drže se pod staklom dok ne poteraju pri vrhu grm svežih rozeta. Dracena deremenzis ima lepe zelene listove sa sivim prugama. Postoji i žuto zeleni varijetet, Dracena schryveriana. Dracena fragrans, koja je tako nazvana po cvetovima opojnog mirisa što se pojavljuju na odrasloj biljci ima široke zelene listove. Ta je vrsta pogodna za uzgoj iz debla, kao što je opisano. Prošarani oblik je D. f. "massangeana". D. marginata ima tanke bakrenaste listove i dobro raste u mešanima nasadima. D. m. "tricolor" vrlo je lepa ali prilično osetljiva. D. canderiana je minijaturni varijetet sa listovima ispruganim svetlo-žućkasto-zeleno. Pogodan je za male stone mešovite nasade. KARAKTERISTIKE: Veličina: visoka je uglavnom 46 - 60 cm. Kad raste na odraslim deblima, visoka je od 46 - 120 cm. Raspon listova menja se prema različitim varijetetima a može doseći i do jedan metar. Rast: raste prilično sporo, obično 10 - 15 cm godišnje. Doba cvetanja: odrasla biljka može cvetati leti. Na stapki izraste mnogo zvezdolikih svetlo-žućkastih cvetova. Miris: cvetovi imaju opojan tropski miris. Svetlo: da bi listovi očuvali lepu boju potrebno im je mnogo svetla. Leti izbegavajte popodnevno sunce. Temperatura: godi im prilično visoka temperatura 18 - 21°C, ali uz smanjeno zalivanje mogu podneti i 13°C. Najviša letnja je 24°C. Voda: leti umereno zalivajte jedanput ili dvaput nedeljno, a zimi samo jedamput nedeljno. Biljka ne sme stajati u vodi niti se potpuno isušiti. Prehranjivanje: svakih 14 dana dodajte tečno hranjivo. Vlažnost vazduha: godi joj prskanje raspršivačem za maglu dva puta nedeljno osim ako je na direktnom sunčevom svetlu. Vazduh: prilično je otporna prema različitim klimatskim uslovima. Jedino ne podnosi hladnu promaju. Presađivanje: najviše svake dve do tri godine, najbolje u martu. Obrezivanje: nepotrebno osim ako ne želite odstraniti uvele ili oštećene listove. Razmnožavanje: reznicama vrhova stabljike dugačikh 8 cm. Zakorenite ih rano proleće u vlažnom klijalištu pri 24°C. Životni vek: barem 5 do 6 godina. Međutim, donji deo stabljike može usled suvoće vazduha ogoliti. Biljke pratilice: dobro uspevaju u mešanim nasadima uz većinu stakleničkih biljaka. Svojim mnogobrojnim listovima lep su kontrast spram zelenih fikusa, filadendrona, bršljana itd. Laka/teška: ne uzgaja se teško.


Fikus(Ficus elastica i forma decora) Fikus je veoma omiljena sobna biljka - mada kod nas nikada ne cveta. Poreklom je iz Indije i Južne Afrike. Vrlo je dekorativan zbog velikog elipsastog kožastog lišća i šiljastih lisnih crvenih pupoljaka, naročito ako je lepo odgajeno razgranato stablo. Razlika između ova dva fikusa je samo u tome što prvi ima mnogo duži i šiljastiji list, a drugi, F. decora mnogo širi, krupniji i tamno - zeleniji list. Decora je znatno dekorativniji i lepši, naročito var. Schryveriana sa belim listovima i zelenim prugama. Najviše mu prija mesto pored prozora, gde ima dovoljno svetla, ali ni on ne voli jako sunce. Zimi se drži u nešto hladnijoj prostoriji, od 8 do 10°C, uz umereno zalivanje. On je veoma osetljiv na preveliku vlagu u zemlji, kao i na neredovno zalivanje, pa mu u takvim slučajevima lišće požuti i opadaju. Zato treba paziti i na dobru drenažu - odvod vode iz saksije, da se odvodna rupica na dnu saksije ne začepi. Fikus bio star ili mlad , treba svakog proleća presađivati u humusnu rastresitu zemlju sa dodatkom 15% čistog rečnog peska. Ako se biljke presađuju u velike saksije, ovoj mešavini se dodaju komadići drvenog uglja i eventualno 1 deo treseta. Mlade biljke se presađuju u nešto veće saksije, dok je stare najbolje ostaviti u istom sudu, ali sa svežom zemljom. Sve to zavisi od toga kakav korenov sistem ima biljka. Svakih 14 dana, a leti svakoh 8 dana, treba lišće oprati mlakom vodom u kojoj se prethodno rastvori malo kalijevog sapuna, a posle toga isprati čistom vodom. Na taj način se drži čisto od prašine a što je najvažnije, biljka se sačuva od tripsa i od crvenog pauka, koji su njeni najopasniji neprijatelji. Fikus ne podnosi promaju ni nagle promene temperature, dakle potrebna je opreznost, naročito zimi prilikom provetravanja prostorija. Ako su gornji listovi fikusa manji od donjih, to znači da biljka gladuje, odnosno da joj je potrebna sveža zemlja. Za vreme vegetacije, više puta preko leta u razmaku od 8 do 10 dana, biljku treba prihranjivati tečnim hranjivima.


Filadendron(Philodendron) Filadendron je veoma lepa dekorativna biljka tropskih predela, dobro poznata i vrlo raširena sobna biljka, koja se gaji u saksiji. Rod Filadendrona sadrži tridesetak vrsta zimzelenih tropskih biljka sa ostrva Zapadna Indija i iz Centralne Amerike. Jedno od narodnih imena je meksički hlebovac, potiče odatle što plod filedendrona sadrži jestivo tkivo oko semena. Filadendron se gaji zbog svog dekorativnog lišća i lepo odnegovanih vazdušnih žila. Vrlo je otporan, ne voli jako svetlo, pa zato može da uspeva i na nešto tamnijem, ali ne i na sasvim mračnom mestu. Dok je mlađi, filadendron ima lišće srcastog oblika a kad je stariji dugačko do 80 cm i 40 - 50 cm široko, sjajno, kožasto, okruglo lišće, prošarano velikim rupicama. Cvet mu je krupan, beo, sa žutim prašnikom u sredini sličan kali, ali se retko razvija u sobi. Filadendron se drži zimi i leti u sobi na zaklonjenom mestu od sunca. Promaju ne podnosi kao ni premeštanje s jednog mesta na drugo. Za vreme rasta treba ga obilno zalivati tako da mu je zemlja stalno vlažna: zimi se nešto manje zaliva ali sve to zavisi od temperature prostorije u kojoj je smešten. Treba ga češće prskati čistom ustajalom vodom i s vremena na vreme oprati lišće od prašine. Dosta dobro podnosi i razliku u temperaturi, tako da vrlo dobro uspeva pri temperaturi od 10 do 25 stepeni celzijusa, a to je zaista veliki raspon, s obzirom da je filadendron tropska biljka. Zahteva veliku saksiju ili sud i jaku hranjivu mešavinu zemlje: 1 deo komposta, 1 deo listovke, 1 deo klijališne zemlje, 1 deo treseta i 15% peska. Razmnožava se izbojem od velike biljke, ali svaka takva reznica mora imati bar po jedan pupoljak koji se ukopa koso u pesak, peskoviti treset ili u zemlju na dubinu jedan cm ispod površine, gde brzo pušta žilice i nadzemne izdanke.


Hibiskus(Hibuscus rosa - sinensis)
Rod hibiskusa sadrži oko 150 vrsta, a pripada porodici Malvaceae. To su pretežno sub-tropska stabla ili grmovi čiji su varijeteti rašireni širom sveta. Na svom prirodnom staništu često služe kao živice jer imaju guste trnovite ogranke. Najomiljeniji varijetet za kuću je Hibuscus rosa - sinenis.
Istraživači biljaka doneli su hibiskus u Evropu 1731 godine, a 1786 godine bila su poznata već tri varijeteta. I danas se stvaraju mnogi novi. Njihovi cvetovi su živih boja a prevladavaju crvena, žuta i narandžasta. Hibiskus mutabilis iz Azije ima debele čvrste grane, pokrivene mekanim dlačicama. Listovi su široki, na dugim peteljkama i dugački do 20 cm. Njegovi cvetovi su beli ili belo - crveni, a biljka naraste i do 4 metra. Hibiskus archeri sa ostrva Zapadne Indije takođe naraste do 4 metra. Slična je vrsti Hibiskus Rosa - sinensis, ali ima veće listove a cvetovi su manji i gotovo uvek crveni. Hibiskus Zchizopetalus, hibrid iz tropske Afrike ima manje listove, a cvetovi imaju najviše 4 cm u obimu, iznutra su tamno crveni, a spolja svetlo crveni. Cvetovi su glavna atrakcija vrste hibiskus, pa je šteta ako otpadnu dok su još u pupoljku. To se sprečava povećanjem vlažnosti vazduha, a danas se na tržištu mogu nabaviti i dva nova varijeteta H. Weekend i H. Moonlight, kojima ne otpadaju pupoljci. Lepi primerci te biljke imaju razgranat oblik, sjajno lišće i mnoštvo pupoljaka. KARAKTERISTIKE: Veličina: obično se prodaje velika oko 30 - 38 cm. U saksiji može narasti 120 - 150 cm. Rast: u jednoj godini može se udvostručiti. Doba cvetanja: neprekidno, od kasnog proleća do rane jeseni. Broj cvetova koji cvetaju odjedanput zavisi od veličine biljke.
Svaki cvet traje samo 36 sati. Miris: nema jak miris. Svetlo: držite na svetlu, ali ne na direktnom suncu. Odlična je za zasenčene staklenike. Ako je u kući, držite je uz severni prozor. Temperatura: za vreme rasta 18 - 21°C. Ako zimi temperatura padne ispod 10°C lišće će otpasti. Najviša letnja temperatura može biti 27°C. Voda: u vreme rasta zalivajte barem 2 puta nedeljno, ali i više ako je vreme toplo i suvo. Zemlja ne sme biti prezasićena vodom jer korenje može trunuti. Zimi zalivajte samo jedanput nedeljno, posebno ako je temperatura niska, puštajući da se zemlja sasvim isuši po površini pre nego što zalijete. Prehranjivanje: u doba rasta biljci treba dodati tečno hranjivo svakih 14 dana. Vlažnost vazduha: leti im je potrebno mnogo vlage i prija im svakodnevno prskanje odozgo, inače pupoljci mogu otpasti. Zimi je držite suvljom, ali je u prostorijama sa centralnim grejanjem prskajte svaki drugi dan. Vazduh: leti joj je potrebno mnogo svežeg vazduha, Izbegavajte plinske dimove i promaju. Presađivanje: najbolje je to učiniti u proleće, odmah nakon obrezivanja, kada biljka počinje terati. Nemojte je staviti u preveliku saksiju jer će bolje cvetati u manjoj. Obrezivanje: obrežite je svakog proleća da bude gusta i sa mnoštvom cvetnih pupoljaka. Podrezujte je i dok raste ako joj se stabljika previše izdužila. Razmnožavanje: reznicama. Reznice uzete u proleće cvetaće iste godine. Zakorenite ih pri temperaturi od 18°C. Životni vek: neograničen je ako se dobro obrezuje - u proseku 3 - 4 godine. Biljke pratilice: izaberite biljke koje po svojoj lisnoj strukturi deluju kao podloga prekrasnim cvetovima. Pogodni su filadendroni i zeleni dracene. Laka/teška: jednostavno se uzgaja ali se ne sme previše zalivati.


Hortenzija(Hydrangea macrophylla)
Hortenzija je u kući ograničenog trajanja pa ipak predstavlja lep prolećni ili letnji poklon jer kad u kući pruži najviše što može, još godinama ćemo uživati u njoj u vrtu. Ako je dok miruje ostavite na hladnom mestu može ostati u saksiji i cvetati sledeće godine.
Neki smatraju da pripada porodici kamenika (Caxifragaceae) a drugi da pripada porodici Hydrangeaceae. Vrsta Hydrangea macrophylla uzgaja se za ukrašavanje domova. Potiče iz Japana a donešena je u Evropu 1790 godine. Cvetovi su pretežno sterilni i ne daju seme, ne daju seme ali stvaraju čarobne razbarušene loptice koje svako obožava. Vrlo je otporna, ali brzo vene bez vode. Čim je zalijete, brzo se oporavi ali nemojte je često ostavljati suvom jer je to iscrpljuje i jednom se može dogoditi da se ne oporavi.
Cvetovi hortenzije su prirodno ružičasti ali ako biljku zalivate, aluminijevim sulfatom, cvetovi poprimaju plave tonove. Međutim ako prestanete delovati tom supstancom, cvetovi opet dobijaju ružičastu boju. Postoji i potpuno beli varijetet. Najlepši su varijeteti "Lace Cap", skroz beli. Oni imaju sploštenije cvetne grude na kojima su vanjski cvetići otvoreni dok su unutrašnji još u pupoljku, što biljci daje prelep čipkast izgled.
Hortenzije se obično prodaju u pupoljku, ali kada se već naslućuje boja.

KARAKTERISTIKE:

Veličina: kao lončanica naraste do 60 cm visine i isto toliko širine. U vrtu naraste i više od jednog metra u visinu i širinu.

Rast: reznice uzete u proleće ili leto cvetaće sledeće godine.

Doba cvetanja: rano u aprilu pa do početka juna, ako je unutra, a od juna do avgusta u vrtu.

Miris: biljka bez mirisa.

Svetlo: potrebno joj je mnogo svetla jer inače lišće žuti, ne stavljajte je na direktno sunce jer se biljka može osušiti.

Temperatura: dok cveta, uobičajena sobna temperatura. Zimi, dok miruje morate je držati pri 7°C. U februaru kad biljka počne rasti, povisite temperaturu na 13°C. Najviša ljetnja temperatura unutra može biti 18°C. Dok raste i cveta, dobro je zalivajte. Ako u kući i pokazuje znake uvenuća, dobro je da svaki drugi dan ili još češće uronite 10 - tak minuta celu saksiju u posudu sa vodom. Zimi, dok miruje, držite biljku suvljom (zalivajući svakih 10 dana). Plave varijetete morate zalivati vodom u kojoj nema kamenca.

Prehranjivanje: dok biljka raste i cveta, dodajte vodi tečno hranjivo jedanput nedeljno.

Vlažnost vazduha: leti, posebno ako teraju mladi izdaci , prskajte je svakodnevno.

Vazduh: ako cveta u kući , privremeno će podneti sve uslove.

Presađivanje: morate je presađivati nakon cvetanja. Pazite da oceđivanje bude dobro , jer iako vole vodu , ne smeju stajati u vodi. Velikim biljkama u saksiji zamenjivati stalno površinski sloj zemlje.

Obrezivnje: bez obzira na to uzgaja li se u saksiji ili vrtu biljku morate nakon cvetanja obrezivati. Podrežite nove izdanke na dva para listova. Mladi izdanak je lako prepoznati, jer je zelen i pegav, a stari je drvenast.

Razmnožavanje: gornjih deset - 15 cm obrezanog izdanka može poslužiti kao reznica vrha stabljike. Zabodite ih oštri pesak pomešan sa malo treseta, držite vlažnim i na temperaturi 13 - 16°C.

Životni vek: 3 - 4 godine je prilično dugo za jednu hortenziju uzogjenu u saksiji. Najbolje je uzastopno odgajati niz mladih biljaka. U vrtu su dugotrajne.

Biljke pratilice: najbolje izgledaju zasebno iako se mogu pridružiti zelenim biljkama kao privremeni ukras u boji.

Laka/teška: ako postupate sa njom kao sa gostom u dnevnim sobama, a zatim je leti iznostite u vrt, biljka se lako održava. Nije je lako stalno održavati u zatvorenom prostoru.


Jasmin(Jasminum polyanthum)
Jasmin cveta zimi, a može se u kuću uneti samo na kratko, u doba cvetanja, a ostalo vreme mora biti u stakleniku. Jedna od njegovih privlačnosti je svakako jak intezivan miris. Kao snažna penjačica obično se prodaje omotana oko žičanog obruča visoka oko 38 cm. Ako se uzgaja u stakleniku, vezana za rešetku, brzo prekrije zid. Kao lončanica, mora se leti izneti napolje da se dobro provetri i držati je na suncu da bi izdanci dozreli. Time će se poboljšati cvetanje u zimskom periodu. U ranu jesen opet je unesite unutra.
Jasmini pripadaju porodici maslina (Oleaceae), a ime potiče iz Persije i tamo je latinizovano. Ima samo dvadesetak vrsta, koje potiču iz sub-tropskih ili umerenih područja. Jasminum Officinale, koji cveta leti, poznata je vrtna vrsta. Sobna vrsta jasmin Polyanthum potiče iz Kine i donešen je u Evropu 1891 godine.

KARAKTERISTIKE:

Veličina: to su penjačice i mogu narasti do 4,5 metra. Ipak se obično uvijaju oko žičanog obruča visokog oko 38 cm ili se penju uz trsku visoku do 1 metar.

Rast: brzo pušta duge izdanke. Reznice uznete u proleće biće spremne za cvetanje već nakon 10 meseci.

Doba cvetanja: prelepi beli cvetovi pojavljuju se od januara do marta.

Miris: cvetovi imaju sladunjav snažan miris karakterističan za sve jasmine.

Svetlo: najbolje raste u stakleniku i može se uneti u kuću samo dok cveta.

Temperatura: ne prija im zimi velika toplota jer se listovi isuše a cvetovi se ne otvaraju. Držite ih pri 13°C. Leti podnose 15 - 21°C uz dobro provetravanje.

Voda: zimi i dok cveta, zalivajte jednom u četiri ili pet dana. Leti, dok raste, svaki drugi dan.

Prehranjivanje: dok raste dodajte vodi tečno hranjivo svakih 14 dana.

Vlažnost vazduha: prskajte vodom posebno dok je u kući. Ne prskajte cvetove jer će se na njima pojaviti mrlje.

Vazduh: ne odgovara im centralno grejanje i zagrejan isušen vazduh. Leti im je potrebno mnogo svežeg vazduha.

Presađivanje: u proleće nakon cvetanja.

Obrezivanje: dobro ih je obrezati nakon cvetanja i prilikom presađivanja. Skratite glavne izdanke za 15 - 30 cm, u zavisnosti od njihove veličine. Od proleća do oktobra potrebno je biljku jedanput mesečno obrezivati da bi bila grmolika i gusta.

Razmnožavanje: uglavnom iz reznica vrhova stabljika koje se za rano cvetanje uzimaju u proleće a za kasno cvetanje u jesen. Potrebna im je temperatura od 16°C. Nakon 3 do 4 nedelje, kad se reznice zakorene, stavite ih po tri ili četiri zajedno u posudu da dobijete grmoliku biljku i umetnite obruč ili štap da se penje.

Životni vek: ako nemate staklenik, najbolje je biljku baciti nakon cvetanja. U stakleniku traje neograničeno. Ipak je preporučljivo s vremena na vreme razmnožiti novi rasad jer stare biljke postaju drvenaste.

Biljke pratilice: jasmin najbolje raste sam.

Laka/teška: uz staklenik i malo iskustva prilično se lako godinama održavaju. Bez staklenika to je teško.


Juka(Yucca Elephantipes)
Poznato je trideset do četrdeset vrsta roda Yucca, koje prirodno rastu u južnoj americi. Mnoge se mogu uzgajati vani u umerenim područjima, a neke mogu podneti čak i oštre mrazeve. Imaju lepe bele cvetove, ali mora ih oprašiti vrsta leptira kojih ima samo na njihovom prirodnom staništu pa uzgajane biljke ne stvaraju semenke.
Samo je nekoliko vrsta pogodno za uzgoj u kući, a i za njih je povoljniji staklenik nego suv vazduh u sobama sa centralnim grejanjem. U novije doba veoma je raširena Yucca Elephantipes, poznata kao i Y. Guatemalensis zrele stabljike se uvoze sa ostrvlja Zapadna Indija i sade se u toplom stakleniku. Pri dnu se razvija korenje, a pri vrhu, tek katkada i na drugim delovima stabljike, pojavljuju se rozete listova. To su neobične i zanimljive biljke sa krutom, smeđom, uspravnom stabljikom i čuperkom zelenila pri vrhu. Ta biljka dobro uspeva i u vodenoj kulturi. Iako su listovi šiljati i kruti, nisu opasni na dodir. Y. Aloeifolia je sasvim drugačija. To je mnogo veća biljka, a listovi su opasni zbog veoma oštrih šiljaka što mogu prilično raniti kožu i meso.
KARAKTERISTIKE

Veličina: Yucca Elephantipes je prilično mala biljka sa rozetama prečnika do 25 cm, visina joj zavisi od visine stabljike a ona može biti od 15 do 120 cm. Y. Aloeifolia obično je prečnika 60 - 100 cm, a visina varira od 60 cm do 3 metra.

Rast: prilično sporo rastu, godišnje oko 15 - 30 cm. Odrezane stabljike vrste Yucca Elephantipes ne rastu, samo se rozete povećavaju.

Doba cvetanja: cveta prirodno samo ako je posađena napolju. Ima visoki klas cvetova tipičan sve Juke.

Miris: biljka bez mirisa.

Svetlo: da bi napredovale, traže mnogo svetla, dobro ih je leti izneti van a takođe su divan ukras za sunčanu verandu.

Temperatura: Ako je moguće, držite ih zimi pri temperaturi 7 - 12°C jer u to doba ne vole preveliku toplinu. Leti je pogodna sobna temperatura ili kakvo sunčano mesto vani.

Voda: leti traže mnogo vode, pa zalivajte dva do tri puta nedeljno. Zimi zalivajte otprilike svakih deset dana.

Prihranjivanje: tokom letnjih meseci dodajte vodi tečno hranjivo dva puta nedeljno.

Vlažnost vazduha: leti im godi prskanje jedanput nedeljno, posebno ako su unutra.

Čišćenje: listovi se mogu brisati vlažnom krpom. Budite pažljivi naročito sa Y. Aloeifolia jer su joj šiljati listovi opasni. Ne prskajte sjajem za lišće. Ne godi im ni pretopao ni suv vazduh, posebno ne zimi i bolje uspevaju u stakleniku nego u toploj sobi.

Presađivanje: dok je mlada, treba je presaditi otprilike jedanput godišnje. Nakon tri do četiri godine samo izmenite gornji sloj zemlje. Čuvajte se dok je obrađujete.

Razmnožavanje: deljenjem zakorenjinih biljaka, zakorenjivanjem mladica ili unošenjem odsečaka stabljike u klijalište. Sve je to najbolje učiniti u proleće. Da bi stabljika poterala lišće potrebna je temperatura od 27°C.

Životni vek: ako ima dovoljno vazduha i zimi nije prevruće, trajaće godinama.

Biljke pratilice: stabljike vrste Yucca Elephantipes rastu prilično dobro u mešanim nasadima. Y. Aloeifolia je najlepša.

Laka/teška: ako ima dovoljno svetla prilčno dobro se uzgaja.




Malabarski kardamom(Elettaria cardamomum) Hortenzija je u kući ograničenog trajanja pa ipak predstavlja lep prolećni ili letnji poklon jer kad u kući pruži najviše što može, još godinama ćemo uživati u njoj u vrtu. Ako je dok miruje ostavite na hladnom mestu može ostati u saksiji i cvetati sledeće godine. Neki smatraju da pripada porodici kamenika (Caxifragaceae) a drugi da pripada porodici Hydrangeaceae. Vrsta Hydrangea macrophylla uzgaja se za ukrašavanje domova. Potiče iz Japana a donešena je u Evropu 1790 godine. Cvetovi su pretežno sterilni i ne daju seme, ne daju seme ali stvaraju čarobne razbarušene loptice koje svako obožava. Vrlo je otporna, ali brzo vene bez vode. Čim je zalijete, brzo se oporavi ali nemojte je često ostavljati suvom jer je to iscrpljuje i jednom se može dogoditi da se ne oporavi. Cvetovi hortenzije su prirodno ružičasti ali ako biljku zalivate, aluminijevim sulfatom, cvetovi poprimaju plave tonove. Međutim ako prestanete delovati tom supstancom, cvetovi opet dobijaju ružičastu boju. Postoji i potpuno beli varijetet. Najlepši su varijeteti "Lace Cap", skroz beli. Oni imaju sploštenije cvetne grude na kojima su vanjski cvetići otvoreni dok su unutrašnji još u pupoljku, što biljci daje prelep čipkast izgled. Hortenzije se obično prodaju u pupoljku, ali kada se već naslućuje boja. KARAKTERISTIKE: Veličina: kao lončanica naraste do 60 cm visine i isto toliko širine. U vrtu naraste i više od jednog metra u visinu i širinu. Rast: reznice uzete u proleće ili leto cvetaće sledeće godine. Doba cvetanja: rano u aprilu pa do početka juna, ako je unutra, a od juna do avgusta u vrtu. Miris: biljka bez mirisa. Svetlo: potrebno joj je mnogo svetla jer inače lišće žuti, ne stavljajte je na direktno sunce jer se biljka može osušiti. Temperatura: dok cveta, uobičajena sobna temperatura. Zimi, dok miruje morate je držati pri 7°C. U februaru kad biljka počne rasti, povisite temperaturu na 13°C. Najviša ljetnja temperatura unutra može biti 18°C. Dok raste i cveta, dobro je zalivajte. Ako u kući i pokazuje znake uvenuća, dobro je da svaki drugi dan ili još češće uronite 10 - tak minuta celu saksiju u posudu sa vodom. Zimi, dok miruje, držite biljku suvljom (zalivajući svakih 10 dana). Plave varijetete morate zalivati vodom u kojoj nema kamenca. Prehranjivanje: dok biljka raste i cveta, dodajte vodi tečno hranjivo jedanput nedeljno. Vlažnost vazduha: leti, posebno ako teraju mladi izdaci , prskajte je svakodnevno. Vazduh: ako cveta u kući , privremeno će podneti sve uslove. Presađivanje: morate je presađivati nakon cvetanja. Pazite da oceđivanje bude dobro , jer iako vole vodu , ne smeju stajati u vodi. Velikim biljkama u saksiji zamenjivati stalno površinski sloj zemlje. Obrezivnje: bez obzira na to uzgaja li se u saksiji ili vrtu biljku morate nakon cvetanja obrezivati. Podrežite nove izdanke na dva para listova. Mladi izdanak je lako prepoznati, jer je zelen i pegav, a stari je drvenast. Razmnožavanje: gornjih deset - 15 cm obrezanog izdanka može poslužiti kao reznica vrha stabljike. Zabodite ih oštri pesak pomešan sa malo treseta, držite vlažnim i na temperaturi 13 - 16°C. Životni vek: 3 - 4 godine je prilično dugo za jednu hortenziju uzogjenu u saksiji. Najbolje je uzastopno odgajati niz mladih biljaka. U vrtu su dugotrajne. Biljke pratilice: najbolje izgledaju zasebno iako se mogu pridružiti zelenim biljkama kao privremeni ukras u boji. Laka/teška: ako postupate sa njom kao sa gostom u dnevnim sobama, a zatim je leti iznostite u vrt, biljka se lako održava. Nije je lako stalno održavati u zatvorenom prostoru.



Kamelija (Camellia Japonica) Poreklom je iz Japana ili Kine. To je prelepa sobna biljka, koja zahteva posebnu negu. Veoma je osetljiva na toplotu. Njeno gajenje je prilično teško i složeno. Ima duguljasto tamno zeleno lišće, koje je na ivicama izreckano. Cveta od meseca decembra do maja, a cvet joj je prelep, krupan i raširen. Ima je više vrsta: sa belim, crvenim, krem, roza i narandžastim jednostavnim i duplim cvetovima. Ne škodi joj hladnoća do 2°C, ali joj nikako ne prija toplota veća od 8 do 10°C. Voli svež vazduh i dosta svetla ali se ne sme izložiti direktnom jakom suncu. Zbog nagle promene temperature i menjanja mesta, kao i suvišnog zalivanja požuti i otpadne joj lišće. Ne voli prevelike saksije, a uspeva u lakoj rastrestoj zemlji. Ne treba je presađivati svake godine već svake treće ili četvrte jer od čestog presađivanja manje cveta. Najbolje je dati stručnjaku - cvećaru da je presadi jer je ova biljka veoma osetljiva. Kamelija se može izneti napolje u baštu još u maju mesecu i ukopati sa saksijom, ali na mesto koje je izloženo samo jutarnjem suncu. Zalivati je treba samo ustajalom kišnicom ili mekom vodom, a pupoljke povremeno orositi čistom mlakom vodom pomoću fine prskalice. Kad precveta i završi rast, što se može videti po novim listovima i pupoljcima, dolazi period mirovanja, takozvanog zasušenja. Tada je treba ređe zalivati ali češće prskati. Treba paziti da se prilikom zasušenja grumen zemlje u saksiji nikada sasvim ne osuši. Ovaj period zasušivanja traje otprilike 5 do 6 nedelja. Krajem septembra ili polovinom oktobra opet je treba uneti u sobu koja se zagrejava, to jest na umerenu temperaturu i staviti je uz prozor. Kada se pokažu pupoljci može se otpočeti sa zalivanjem. Pri dobroj nezi, pažljivom zalivanju i na stalnom mestu daće dobre rezultate prilikom cvetanja. Ako se na biljci pokaže žuto i šareno lišće to znači da je zalivanje bilo prekomerno i da žilice trule. Da bi se dalje žućenje lišća i trulenje korena sprečilo, treba biljku presaditi u drugu saksiju i svežu zemlju.



Oleander(Nerium Oleander) To je suptropska biljka kojoj je potrebno mnogo sunca pa se često vidi kao samonikla biljka duž mediteranskih obala. Nalazi se i u suptropskoj Aziji i u Japanu. Ime je staro-grčko, kojim se koristio Dioscorides, ali poznatiji je pod imenom vrste Oleander. Pripada porodici Apocynaceae, a donešen je u Evropu 1956 godine. Oleandri su prelepe biljke, sa cvetovima u nežnim bojama: beloj, ružičastoj, purpurnoj i narandžastoj. Neke forme imaju jednostruke a neke dvostruke cvetove. Vrboliko lišće može biti sasvim zeleno ili lepo prošarano. Listovi su dugački i uski, pršljenasto nanizani duž stabljike, međutim, biljka je vrlo otrovna i ako se lišće jede, može prouzrokovati smrt životinja i ljudi. I cvetovi su otrovni. Ipak, oleandar je omiljen jer nema mnogo sobnih biljaka koje traže samo svetlo, toplo i prozračno mesto. Biljke se kupuju u fazi cvetanja od maja pa nadalje. Tada se može izabrati željena boja. Kao i muškatle, takođe mediteranske biljke, oleandri se leti mogu posaditi vani. U umerenim područjima bez mrazova mogu biti stalno posađeni napolju i uza zid okrenuti jugu. Zimi ako temperatura previše padne zaštitite ih plastičnom folijom. KARAKTERISTIKE: Veličina: izraste u veliki grm visok 2 - 5 metara, u obimu do 6 metara. Međutim u saksiji obično naraste do 46 cm. Rast: raste prilično brzo 25 - 30 cm godišnje. Doba cvetanja: celog leta. Da bi se cvetovi otvorili potrebo im je mnogo svetla i topline, pa se pupoljci koji se otvaraju u jesen često ne otvaraju ako im nije toplo. Miris: biljka bez mirisa. Svetlo: važno je uvek mnogo svetla. Leti će uspevati napolju ali i zimi zahteva svetlo mesto. Staklenik je povoljniji nego dan, jer uživa u intezivnom sunčanom svetlu. Temperatura: ne voli previše topline. Ne pogoduju mu temperature iznad 16°C ako prozračivanje nije idealno. Zimi je sve u redu dok temeratura ne padne ispod 5°C. Ne odgovara im centralno grejanje. Voda: često zalivajte. Leti gotovo svakodnevno, zimi zalivajte jedanput u 10 dana, najbolje kišnicom. Najvažnije je da voda bude topla, jer se može dogoditi da se cvetovi ne otvore. Prehranjivanje: leti dok raste, dodajte vodi tečno hranjivo svakih 14 dana. Vlažnost vazduha: godi im prskanje jedanput mesečno, ali ono nije bitno. Vazduh: potrebno im je mnogo čistog vazduha i provetravanje. Presađivanje: pogoduju im velike saksije ali ne presađujte prečesto, najviše jedanput u 2 - 3 godine i to u martu. Obrezivanje: dobro ih obrežite nakon cvetanja da zadrže lep grmolik oblik. Izbojte ispod cvetnih pupoljaka takožđe se trebaju odstraniti da bi pupoljci bolje cvetali. Razmnožavanje: reznicama vrhova stabljika koje se uzimaju u proleće. Mogu se zakaoreniti u zemlji ili toploj vodi. Rastu brže u toplom , a uzmu li se u rano proleće cvetaće iste godine. Reznice se mogu zakoreniti i u julu i avgustu. Zakorenite ih pri 16 - 18°C. Seme se može posejati u maju pri 18 - 21°C. Životni vek: vrlo je dug ako biljku zalivate, prehranjujete i zimi zaštitite od mraza. Biljke pratilice: raste zasebno, a godi joj strujanje vazduha. Laka/teška: jednostavno se uzgaja u osunčanim prostorijama ili unutrašnjim vrtovima. Pri centralnom grejanju u uz slabo svetlo ne cveta.


Palma(Rajska palma, Kencija) Većina ljudi poznaje kardamon samo kao egzotični začin za kolače i peciva. Tek se odnedavno uzgaja kao sobna biljka jer bujno, bez reda raštrkano lišće, unosi u prostor posebno živost. Karadmom su poznavali i stari Rimljani. Arapi su trgovali ovom skupocenom mirođijom što potiče iz vlažnih brdskih šuma indijske pokrajine Malabar i ostrva Ceylon. Ova trajnica nalik trski, na dugim uspravnim peteljkama nosi kopljaste listove dužine 30 do 60 cm. Crvenskasti ili žućkasti cvatovi od kojih se kasnije razvija cenjeni plod tobolac, stoje gotovo na vodoravno raširenim metlicama. Nakon oprašivanja nastaju trobridni tobolčasti plodovi veličine lešnika koji se cene kao začin i lekovito sredstvo. Rajska palma, Kencija je najomiljenija od svih kućnih palmi. To je biljka koja ukrašava predvorja velikih hotela i prekookeanskih brodova i podseća na viktorijansko doba. Lako se uzgaja uz malo truda, a vrlo otmena sa svojim dugim listovima što se savijaju od sredine prema van. Obično se uzgaja više biljaka zajedno u posudi da bi smo dobili lepu grmoliku biljku sa listovima na svim nivoima. Potiču samo sa jednog staništa, ostrva Lord Howe u Pacifiku, pa se po tome rod zove još i Howea. Uzgajaju se dve vrste. K.Forsteriana je poznatija i raširenija. Druga je K.Belmoreana. Ima lepše lišće i naraste veća, ali nije tako otporna jer traži višu temperaturu. Obe vrste rastu vrlo sporo pa su zbog toga vrlo skupe. Rajske palme mogu se kupiti kao pojedinačne biljke 30 cm do više od jednog metra visoke i te su najjeftinije. Nekoliko zajedno posađenih biljaka su skupe čak i kad su male, a dve i po metra visoke imaju paprenu cenu. KARAKTERISTIKE: Veličina : odrasle jedinke narastu u kući 3 - 4 metra. U Tropima narastu do 11 metara. Rast: vrlo je spor, u kući narastu možda dva lista godišnje, a u stakleniku malo brže. Doba cvetanja: ne cveta. Miris: biljka bez mirisa. Svetlo: podnosi tamna i senovita mesta, iako brže raste na svetlu. Temperatura: Kencija podnosi zimi nisku temperaturu do 10°C, iako joj više odgovara 16°C. Najviša letnja temperatura može biti 24°C Voda: zimi je držite samo vlažnom, zalivajući svakih 10 - 14 dana. Leti zalivajte barem dva puta nedeljno. Prehranjivanje: leti dodajte vodi tečno hranjivo svakih 14 dana. Vlažnost vazduha: leti im godi prskanje raspršivačem za finu maglu dvaput, a zimi jedanput nedeljno. Leti ih povremeno stavite van na kišu. Vazduh: podnosi različite uslove koje stvara čovek ali ne godi joj dugi boravak u prostoriji bez prozračivanja. Ne trpi promaju. Presađivanje: dok je mlada jedanput godišnje u proleće. Odraslim biljkama u velikim posudama u proleće samo zemenjujte površinski sloj zemlje. Za palme su najbolje duboke saksije. Ne treba ih stavljati u plitke posude. Obrezivanje: odstranjujte mrtve listove što se povremno javljaju pri dnu biljke. Ako vrhovi listova postaju smeđi, to ukazuje na suv vazduh. Odrežite mrtve delove, ušiljite vrhove, ali ne zarezujte u živo tkivo. Razmnožavanje: od svežeg uvezenog semena. Najbolje je to prepustiti stručnjacima jer je potrebna temperatura od bar 27°C. Životni vek: mogu trajati vrlo dugo ako se zimi previše ne zalivaju jer tada naglo trunu i venu. Biljke pratilice: lepo izgledaju u pozadini mešanih nasada, ali još lepše izgledaju posebno. Laka/teška: Vrlo se lako odgaja.


Paprat Asplenium(Asplenium nidus avis) Asplenijumi čine veliku porodicu paprati (Aspleniaceae), koja ima gotovo 700 vrsta. Nalazimo ih širom sveta od tropske Afrike do umerenog područja Novog Zelanda. Ime roda potiče od grčke reči koja označava "lek za slezinu", jer je biljka služila u narodnoj medicini. Dve vrste su dopadljive i zanimljive sobne biljke. Pogodne su i za nasadne i u bocama, vrtiće od paprati i za vlažnu atmosferu kupaonica. Prva je Asplenium nidus avis. Listovi su joj svetlo zeleni, pomalo kožasti i imaju smeđe žile koje se pružaju dužinom lista, a posebno su izražene pri dnu i na poleđini lista. Vrsta je epifit, a potiče iz severne, australije gde listovi mogu narasti i do 150 cm. Drugi Asplenijum koji se uzgaja u kući jeste A. Bullbiferum, podjednako je zanimljiv ali ne i tako upadljiv. Ta biljka potiče sa Novog Zelanda i podnožja planina u Indiji. Na ivici njenih odraslih listova pojavljuju se mlade biljčice, koje se mogu veoma lako otrgnuti i ako se posade u peščano tlo uskoro narastu nove biljke. Kao i svim papratima, Asplenijumima je potrebno vlažno delimičmo zasenjeno mesto. A. Nidus Avis izgleda veoma lepo na titravom svetlu koje prolazi kroz njegove svetlo zelene listove. Izaberite biljku sa svežim a ne sa sparušenim listovima i izbegavajte one sa oštećenim listovima ili smeđim vrhovima. KARAKTERISTIKE: Veličina: listovi narastu dugački do 60 cm a široki do 20 cm, iako se većina biljaka prodaje u pola te veličine. Biljke ostaju manje ako ih držite u maloj posudi. Rast: rastu prilično brzo. Mogu dostići punu veličinu u jednoj godini. Svetlo: odgovara im poluzasenjen položaj. A. nidus avis podnosi veliko otvoreno sunčevo svetlo, ali listovi blede i gube sjaj. Temperature: prilično je otporna. Zimi je najpovoljnija prosečna temperatura od 15°C. A. bulbiferum je otporna i može podneti čak 1°C. Leti A. midus avis može podneti najviše 21 - 24°C, a A. bulbiferum 18°C. Voda: držite ih uvek vlažnim osim ako zimi temperatura padne ispod 10°C. Tada ih zalivajte jednom ili dvaput nedeljno. Pri niskim temperaturama zalivajte jednom u 7 - 10 dana. Prehranjivanje: u letnjim mesecima dodajte vodi svakih 14 dana polovinu propisane količine tečnog hranjiva. Vlažnost vazduha: obema vrstama pogoduje kao i svim papratima, vlažan vazduh. Ako rastu pojedinačno, stavite posudu u podložak sa mokrim kamenjem da bi se povećala vlažnost vazduha. Vazduh: otporne su na različite uslove osim na hladnu promaju zimi. Ne godi im pomeranje sa jednog mesta na drugo. Zemlja: za paprati su najbolji tresetni komposti. Presađivanje: treba ih presaditi samo jednom godišnje, najbolje u proleće. Nemojte zemlju u saksiji previše pritiskati. Životni vek: traju dugo ali, ako nakon nekoliko godina počnu kržljati u sredini razmnožite ih izbojcima biljčica. Biljke pratilice: Aspenium nidus avis je pogodna biljka za mešane nasade jer uživa u vlažnosti vazduha među ostalim biljkama. Njeni svetlo zeleni, čunkoliki listovi lepo se ističu naspram drugih biljaka. Laka/teška: ne uzgaja se teško.


Paprat Gospin Vlasak(Adijantum capillus veneris) Gospin vlasak je verovatno najplemenitija i najnežnija od svih paprati. Gospin vlasak pripada porodici Polypodiaceae, koja obuhvata oko 200 vrsta paprati s tropskih i umerenih klimatskih područja. Bez poteškoća ćete je sa malo pažnje uzogojiti u kući, ne godi joj prenošenje iz prostorije u prostoriju. Bolje uspeva ako se prilagodi jednom mestu i tamo stalno ostane. Mora se neprestano održavati povoljna vlažnost zemlje ali i dobro oceđivanje, a u stanovima sa centralnim grejanjem biljka se mora svakodenvno prskati ako je moguće kišnicom. Ako se izdanci ponekad počnu sušiti, ne očajavajte, odrežite ih, prskajte biljku i uskoro će se pojaviti novi izdanci. Pri kupovini biljke izaberite onu koja je grmolika i na kojoj se javljaju novi izdanci. KARAKTERISTIKE: Veličina: uzojena u posudi sa obimom 12 cm naraste do 60 cm u širinu ali nikad nije viša od 30 - 38 cm. Rast: prilično naglo raste pa se lako dvostruko poveća u jednoj godini. Svetlo: ne godi joj direktno sunčano svetlo, ali će dobro uspevati na prozoru okrenutom prema severu. U stakleniku, gde je veoma vlažno, raste dobro i brzo. Tempreatura: prilično je otporna pa većina komercijalnih varijeteta raste leti napolju. Ako želite da raste cele godine ne dopustite da temperatura padne ispod 10°C. Temperatura iznad 21°C ne odgovara joj ako vazduh nije jako vlažan. Voda: stalno je održavajte, ali ne dopustite da posuda stoji u vodi. Leti zalivajte dva puta nedeljno po mogućstvu kišnicom. Zimi je morate držati nešto suvljom ali nikada potpuno suvom, dovoljno je zalivati je jedamput nedeljno. Prihranjivanje: svakih 14 dana u toku leta dodajte vodi polovinu propisane količine tečnog hranjiva Vlažnost vazduha: godi joj visok stepen vlažnosti vazduha. Ako se nalazi u prostoru sa centralnim grejanjem treba je svakodnevno prskati kišnicom. Vazduh: ne podnosi plinske dimove i dim od cigareta. Zemlja: najbollji je tresetni kompost. Presađivanje: odgovaraju joj posude koje se čine premale za njen uzrast. Presađujte u proleće kada biljka postane prevelika za svoju posudu. Nemojte zemlju previše pritiskati. Papratima je potreban vazduh oko korenja. Razmnožavanje: stare biljke mogu se deliti u rano leto, ali ponekad to ne završava uspešno jer podeljene biljke često prilično dugo ne počnu bujnije rasti. Bolje je da mlade biljke uzgajate iz spora koje su sa donje strane liski. Najuspešniji je uzgoj u jednostvnom klijalištu. Spore se poseju u rano proleće pri temperaturi od 21°C. Životni vek: kada se biljka jednom prilagodi mogu je uništiti samo nemar ili suša. Biljke pratilice: uspevaju dobro u mešanim nasadima, međutim najbolje uspevaju sa drugim papratima ili kao zasebne biljke. Uzgojitelji viktorijanskog doba imali su posebne posude za paprati, koje su održavale visok stepen vlažnosti vazduha. Laka/teška: prilično je jednostavna za uzgoj ali je ne smete premeštati sa jednog na drugo mesto. Nađite joj najpogodnije mesto i tamo je ostavite.


Patuljasta ruža(Rosa rouletti) Ova vrlo lepa i interesanta "kepec ružica" spada u grupu Rosa Indica. Visina njenog žbunčića dostiže jedva do 20 cm a u prečniku je šira, nego duža. Poznata je kao najniža ruža na svetu. Njeni sitni cvetići su polu-dupli, boje ružičaste a ka sredini beličaste. Širina pojedinačnog cveta u prečniku iznosi 15 mm. Cvet je nasađen na jedan cm dugačkoj dršci i vrlo prijatnog je mirisa. Listići su svega jedan cm dugački i četiri milimetara široki. Ova mala ružica je veoma pogodna za gajenje u saksiji kao sobna biljka, ili u sandučiću na balkonu i terasi, zatim za ukrasne cvetne činijice u kombinaciji sa drugim ukrasnim bijkama. U sobi je treba smestiti na najsvetlije, prozračno mesto, ali ne podnosi jako sunce. Najbolje uspeva kao i sve ostale kalemljene ruže gajene u saksijama na hladnoj podlozi. To joj se može osigurati na taj način, što se ukopa sa saksijom na balkonu ili terasi u sandučić ili u nešto veću saksiju napunjenu tresetom ili šumskom mahovinom. Zaliva se mekom vodom ili kišnicom. Leti obilno a zimi umereno, ali se ne sme dozvoliti da se grumen zemlje sasvim osuši. Prezimiti mora u hladnijoj i svetloj prostoriji, gde je zaštićena od smrzavanja. U proleće se umereno poreže (krate grančice) i presadi u svežu mešavinu zemlje: jedan deo livadske, jedan deo klijališne i petnaest posto rečnog peska. Tako presađenu biljku treba smestiti u svetlu i toplu prostoriju. Zaliva se u prvo vreme umereno, zatim postepeno sve više a kada se pojave pupoljci onda obilno. Za vreme vegetacije treba je svakih dvanaest dana prihranjivati kompletnim veštačkim ili prirodnim đubrivom. razmnožava se reznicama.


Sobna jelkica(Araucaria excelsa)
Sobna jelkica je je poreklom iz Australije. To je veoma lepa četinarska ukrasna biljka zbog njenog pravilnog i piramidalnog oblika. Na uspravnom stablašcu razvija pršljenaste etaže sa 4 ili 5 grančica, na kojima su tamno-zeleni igličasti listići. Kod nepravilne nege donje etaže se lako suše i onda postaje neugledna. Treba joj dosta mesta i svetlosti sa svih strana, ali od jakog sunca se mora zakloniti. Traži nešto lakšu zemlju. Najpogodnije vreme za presađivanje je kad je u porastu, tj. za vreme vegetacije. Pri presađivanju je veoma važna drenaža-odvod vode iz saksije. Zimi se može držati i u nezagrejanoj prostoriji ali najbolje uspeva kada je u sobi temperatura od 6 do 10°C, a leti u blagoj poluhladovini napolju. Promaju i jako sunčano mesto ne podnosi. Leti je treba dosta zalivati, po dva puta dnevno i češće orošavati mlakom vodom, a zimi samo povremeno, jer je veoma osetljiva na veliku vlagu.
Razmnožava se semenom i reznicom, ali veoma teško. Zbog toga je najbolje nabaviti već odgajenu biljku. Araukarije se većinom uvoze odgajene iz Belgije i Holandije, gde ih specijalizovana vrtlarska preduzeća gaje na veliko.


Sobni zvončić(Campanula isophylla) Ova skromna i divna biljka može se često videti na prozorima, jer sa mnogobrojnom belim ili plavim zvezdastim cvetićima vrlo pogodna kao idealan ukras prozora, terasa i balkona. Cveta neprekidno od juna do pozne jeseni. U pogledu gajenja i nege nema neke naročite zahteve. Jedino traži svetlost, prozračno i vlažno mesto, a preko leta obilno zalivanje. Može se smestiti i na severnu i na južnu stranu prozora. Na sunčanoj strani mora se zalivati dva puta dnevno, a na severnoj dovoljno je jedanput svakog dana, ali uvek samo ustajalom vodom ili kišnicom. Ne podnosi kreč. Da bi bujnije rasla i bogato cvetala treba je od aprila do juna prihranjivati svakih 15 dana. Kad na jesen prestane da cveta treba izdanke biljke odseći i smestiti u nešto hladniju sobu, da se tu odmara. Sada je dovoljno umereno zalivanje, da biljka ne bi poterala slabe izdanke, vrlo nežne i neotporne. U proleće se biljka izvadi iz saksije, proredi i presadi (jer proređena bolje napreduje i bogatije cveta) u bogatu zemlju sa 15% peska. Nisu potrebne velike saksije. Najviše joj prija sobna temperatura od 10 do 12°C. Razmnožava se u rano proleće reznicama vršnih izdanaka koje se vrlo lako užile u vlažnom pesku pri temperatuei od 10 do 12°C. Užiljene biljčice sade se u male saksijice prečnika od 7 do 8 cm po 4 do 6 komada zajedno. Kasnije kada se dobro ožile i žilice obaciju grumen zemlje, presađuju se u veće saksije gornjeg prečnika do 12 cm. Da bi se biljka razgranala što više treba joj izdanke prekratiti 2 do 3 puta.


Persijska ciklama(Cyclamen persicum) To je najlepša od onih biljaka koje cvetaju zimi, i najveće je zadovoljstvo za onoga ko je uspe održati. Ipak pokušaj mnogima ne uspe, jer biljka naočigled propadne. Tajna uspeha je u prilagođavanju biljke na uslove u vašem domu. Kao prvo, držite je stalno u hladnoj sobi, održavajući visok stepen vlažnosti vazduha tako da stoji na podlozi sa mokrim peskom ili da saksija bude obložena vlažnim tresetom. Što je na hladnijem, to će biljka duže trajati. Ciklama koju kupujete je Cyclamen persicum, jedna od biljaka iz porodice 16 poznatih vrsta koje potiču pretežno iz sredozemnog područja. Cyclamen persicum potiče iz male Azije, gde je pronađena 1731 godine. Ime je dobila od grčke reči Kyklos, što znači kružno jer se cvetna stapka, dok se stvara plod, smota kao spirala. Izvorne vrste imaju male, nežne cvetove i uglavnom celo lišće zeleno. Savremeni varijeteti imaju široki spektar boja. Od bele preko svetlo roza, tamno roza, narandžaste do ciklama i tamno crvene. Listovi su srebrno prošarani. Ti novi varijeteti često se lakše uzgajaju u kući nego stariji tipovi jer su dobijeni pažljivom selekcijom i ukrštajem biljaka pogodnih osobina. Dobro uzgojena biljka u hladnom mora imati tako čvrsto lišće da na njemu uspravno stoji ako je okrenemo naopačke. Mlitave biljke će u kući brzo propasti. Ciklama mora imati mnoštvo pupoljaka koji izbijaju iz krošnje. Gomolj mora malo viriti iz zemlje a nežnim odmicanjem lišća proverite nema li znakova truljenja. KARAKTERISTIKE: Veličina: najveća veličina je 30 - 38 cm, uključujući i cvetove. Rast: nakon cvetanja biljke venu. Doba cvetanja: od jeseni do proleća. Seme posejano leti jedne godine daje biljku u cvetu u jesen sledeća godine. Miris: samo izvorna vrsta miriše. Svetlo: prija im mnogo svetla ali moraju biti zaštićene od jakog sunca. Najbolje je na istok okrenuta daska. Temperatura: najbolje je da je danju držite 7 - 15°C, a noću otprilike 5°C. Zato je bolje da bude smeštena u hodniku ili spavaćoj sobi nego u toploj dnevnoj sobi. Leti se može posaditi i u dvorište. Voda: zemlja mora biti vlažna, ali ne sme stajati u vodi. Uvek zalivajte odozdo da se ne vlaži gomolj. Dok biljka raste i cveta, zalivajte je dvaput nedeljno. Kad biljka uvene, pustite je da miruje na hladnom mestu, ali gde se ne smrzava. Ređe zalivajte ali ne dopustite da zemlja sasvim isuši. Kad se počnu pojavljivati novi listovi, počnite opet češće zalivati i držite je na hladnom i prozračnom mestu. Prehranjivanje: u doba rasta - cvetanja dodajte vodi tečno hranjivo svakih 14 dana. Vlažnost vazduha: da bi preživela u kući, vazduh mora biti vlažan. Vazduh: ne držite je blizu toplote posebno ne blizu plinske vatre i dima jakih cigareta, zaštitite je od promaje. Presađivanje: presađujte nakon cvetanja, kad već stari listovi propadnu a novi se počnu pojavljivati. Pažljivo odstranite uvele cvetove i listove. Ne stavljate je u velike sksije jer ciklama bolje cveta u malim. Obrezivanje: nepotrebno. Razmnožavanje: iz semena, koje morate držati pri temperaturi 13 - 16°C. Životni vek u dobrim uslovima traje nekoliko godina. Što je biljka starija, cvetovi su sve manji. Biljke pratilice: najbolje uspeva kao zasebna biljka, ali manji primerci se mogu kraće vreme staviti i u mešane nasade. Laka/teška: za početnike nije baš najednostavnija. Ciklame više nego neke druge biljke venu oko Nove godine.


Tilandsija(Tillandsia lindenii (Bromeliaceae))
Biljke iz porodice ananasa (Bromeliaceae) cvetaju najčešće samo jednom, a zatim odumiru. Pre toga se naravno, pobrinu za ''potomke''. I tilandsija u tome nije nikakav izuzetak. Tilandsija je ukrasna, graciozna biljka iz porodice ananasa, koja se oblikom rasta i malom vlastitom težinom vrlo dobro prilagodila epifitnom načinu života. O broju vrsta tilandsija, koje su rasprostranjene po tropskim i suptropskim područjima Severne, Srednje i Južne Amerike, još uvek postoje brojne nejasnoće. Govori se o najmanje 150, pa sve do nekoliko stotina vrsta.
Tilandsija, kao i druge epifitne biljke koje žive u krošnjama drveća u tropskim vlažnim prašumama, ima vrlo slabo razvijen korenov sistem, koji prvenstveno ima zadatak da biljku negde pričvrsti. Budući da rastu na staništu gde je obilje vlage u vazduhu, uski dugi listovi preuzimaju vlagu i hranjive elemente iz vazduha. Uzgajamo li tilandsiju u zatvorenoj prostoriji, trebamo joj pružiti uslove nalik onima na prirodnim staništima. To se prvenstveno odnosi na vlažnost vazduha, pa tilansiju treba što češće orošavati mekom vodom, pomoću sobne prskalice. U doba cvetanja iz sredine bujne lisne rozete prvo će izrasti klasasti deo-cvet. Iz ''džepova'' sa oba spoljna ruba klasa počinju izbijati pojedinačni cvetovi. U zavisnosti od vrste klas može biti zelene, purpurnoružičaste, žute ili crvene boje, dok su pojedini cvetići koji se pojavljuju iz njega kontrasne jarke ljubičaste boje. Kao i druge bromelije čim procveta tilandsija propada. Na sreću istovremeno se pojavljuju mlade biljke ''deca'' kojima se ove biljke i razmnožavaju. Nemojte žuriti sa presađivanjem, radije pričekajte da malo ojačaju. Kod presađivanja matičnu biljku obrežite, tako da svaka mlada biljčica dobije i deo korena matične biljke. Prekrijte ih plastičnom folijom pa će se lakše zakoreniti. I na kraju još jedna napomena. Budući da tilandsija zahteva vrlo visoku vlažnost vazduha, idealno mesto za razvoj je svakako cvetni prozor ili vitrina. Tilandsija ima slabo razvijen korenov sistem te se zaliva veoma oprezno. Mnogo je bolje češće je prskati sobnom prskalicom. Ipak zemlja ili supstrat za uzgoj epifita ne sme se nikad potpuno osušiti. Od proleća do jeseni prihranjujte tilandsiju svakih 12 do 14 dana, zimi jednom mesečno. Ovoj biljci odgovara svetlo mesto, zaštićeno od direktnog sunca, gde temperatura i zimi mora biti viša od 15°C. Leti je možete držati na otvorenom mestu.