Balkonsko, terasno i prozorsko cveće

U savremenim gradovima izgrađuje se iz godine u godinu sve više stanova sa balkonima i terasama. Oni često predstavljaju jedino mesto gde stanari mogu gajiti cveće na otvorenom prostoru. Balkoni i prozori sa cvećem bilo oni ulični ili dvorišni izuzetan su ukras. Taj mali ''vrtić'' je ponos i radost stanara, a ujedno i lepa slika za prolaznike i komšije. On je ujedno svedok da tu borave ljudi kojima je priroda draga i vrlo bliska. Biljke na terasama, prozorima ili na ogradama balkona imaju vrlo loše uslove za rast. Izložene su jakim vetrovima i vrlo jakom suncu, čije delovanje pojačava i blizina zidova i prozorskog stakla. Zato treba izabrati takve sorte cveća koje nisu toliko osetljive i koje su otporne na vetar i sunčane pripeke. Pored toga, treba poznavati osnovne životne uslove pojedinih vrsta biljki i voditi računa na kom se mestu nalaze. Vrlo je važno znati na koju su stranu sveta okrenuti prozori i balkoni. Neke sorte ne podnose jaku hladovinu.

One u hladu ili nikako ili vrlo slabo cvetaju. Drugima pak škodi jaka sunčana žega. Zato prilikom sađenja i nege treba ovim biljkama posvetiti posebnu pažnju. Ako se prozori nalaze u prizemlju ili na prvom spratu zgrade i blizu ulice može se odabrati cveće nežnijih boja i sitnijih cvetova i listova. A ako se žele ukrasiti prozori i balkoni na trećem, četvrtom ili petom spratu zgrade, a dosta su odmaknuti od ulice, treba odabrati biljke intenzivnih žarkih boja, krupnijih cvetova i listova, kao i biljke čije stabljike ne stoje uspravno već ''padaju'', jer to cveće treba da deluje na
posmatrače sa veće
daljine.
U svakom pojedinačnom slučaju mora se posebno odlučiti koje će se biljke gajiti. Vrlo lepi efekti mogu se postići samo sa jednom jedinom vrstom i sortom kao i sa raznim kombinacijama. Na primer, sasvim niske narandžaste ''minjon georgine'' sa plavim lobelijama sa prednje strane, muškatle-pelargonije u kombinaciji sa aguratumom, petunijama, tegeresom i drugim.
Ove nabrojane biljke cvetaju otprilike u isto vreme i vrlo se lepo upotpunjuju bojom i uzrastom. Uz pelargonije vrlo lepo deluje i asparagus sprenger. Uspeh mnogo zavisi od ukusa, dosetljivosti i poznavanja biljnog materijala. Ako finansijska sredstva dozvoljavaju mogu se mnogo ranije zasaditi biljke u sandučiće, pa kasnije zameniti precvetale biljke drugim jednogodišnjim vrstama, koje će ostati i cvetati preko celog leta. Za rano cvetanje mogu se uspešno gajiti razne vrste lukovičastog cveća kao što su: krokusi, lale, zumbuli, narcisi. Izbor jednogodišnjeg cveća je mnogo veći nego što se to misli. Pored pelargonija i petunija koje su već isprobane za tu svrhu ima mnogo toga čime se može postići vrlo lepo šarenilo i promena, kao: astre-lepe kate niske, ageratum, lobelije, cinije, verbena, celozija, salvija-plamenčić i još mnoge druge. Ako stanar želi da se zaštiti od sunca i nepoželjnih pogleda sa strane, što je naročito važno kod balkona koji su okrenuti prema jugu, može to učiniti sađenjem penjačica. Za tu svrhu su najbolji ladolež, talijanski pasulj, mirišljava graorica, cobea-kobeja, maurandia sa zvonastim cvetovima i bršljan. Ne sme se zaboraviti i na viseće korpice, padalice, kao: zvončići-campanula isohylba, campanula Mayi, viseće muškatle-pelargonije, asparagus sprenger i mnoge druge. Biljke koje podnose najviše hlada su hortenzije, minđušice, prelepe gomoljaste begonije, bršljan, vinca major-zimzelen i asparagus sprenger. Nega cveća u sandučićima preko leta sastoji se u zalivanju, zatim prekopavanju, uklanjanju precvetalih ili suvih cvetova i listova, kao i prihranjivanju. Naročito mnogo vode potrebno je biljkama za vreme vrućih letnjih dana. Tada treba da se nakvasi i pod balkona, ali se mora pritom paziti da se biljke ne poprskaju vodom. Zaliva se uvek ustajalom mlakom vodom.

Asparagus sprenger(Asparagus sprengeri)
Asparagus je u Evropu donešen iz zapadne Afrike. Ovaj naš poznati asparagus je veoma lepa i omiljena sobna biljka, naročito je pogodna za sandučiće u kombinaciji sa drugim letnjim cvetajućim biljkama na spoljnim prozorskim daskama, za balkone i viseće korpice. Viđa se svuda, kako u gradu, tako i na selu. U sobi voli mnogo svetlosti i temperaturu od 10 do 15°C. U povoljnim uslovima razvija se do 1 metar u širinu, a izdanci-grančice dostignu i po dva-tri metra dužine. Cvet mu je neugledan, vrlo sitan, mirišljav, bele boje, a i njegovi crveni plodovi su veoma interesantni, ovalni, na vrhu malo povijeni, pa ga cvetovi i plodovi čine veoma dekorativnim u njegovim, gustim igličastim listićima. Prilagođava se lako, pa se može naviknuti i na jako sunce, na mestu gde može slobodno širiti grane na sve strane. Voli često prihranjivanje. Presađuje se svakog proleća u veće saksije, zato što ima jako razgranate žile sa mnogo malih krtolica. Leti ga treba obilno zalivati i češće prskati ustajalom vodom, a zimi ređe, ali se ne sme dozvoliti da mu se zemlja u saksiji sasvim sasuši. Preporučuje se razmnožavanje delenjem korena, jer će se na taj način brže dobiti nove i jače biljke, a mlade biljke se mogu od semena množiti.


Minđušica(Fuchsia) Ova biljka je dobila ime po botaničaru, profesoru Leonhardu Fuchsu. Veoma je omiljena biljka. Listovi su joj srcasti, sitni i nazupčani. Kod nas je veoma rasprostranjena, jer se lako gaji. Minđušici leti prija otvoren prostor, bašta ili terasa, ali mora biti zaklonjena od jakog sunca. Zimi je bolje držati u nezagrejanoj sobi, da ne bi izbijali suviše tanki
izbojci, koji postanu anemični i nesposobni da daju lep cvet
u proleće. U
proleće je prvo treba presaditi u svežu jaku zemlju, dobro zaliti, staviti na prozor, dobro orezati (skratiti grančice), da bi izrasli novi, jači izdanci. Fuksija, odnosno minđušica je vrlo pogodna za severnu stranu, gde sunce slabo dolazi. Treba je leti češće presađivati i prihranjivati. Razmnožava se reznicama i lako se i brzo užiljava. Ne traži veliku saksiju.



Prkos(Portulaca grandiflora)
Prkos je jako otporna vrsta. Može se gajiti i u saksiji,žardinjeri i u bašti. Seme prkosa se kupuje, sejao se u martu, aprilu.
Sejanje semena se vrši bacanjem na zemlju, zatim se tako posejano seme prekrije tankim slojem zemljišta, zalije se i čeka, nakon nekoliko dana pojavljuju se izdanci. Kada malo narastu rasade se-razrede. Prkos optimalno oko 10cm i odgovaraju mu jako osvetljena i toplia mestim. Ne zahteva plodno zemljište (dobro uspeva i na peskovitim podlogama). Od ostale nege trazi redovno zalivanje i puno sati sunčevih zraka(u tim slučajevima je biljka uvek u punom cvatu).


Muškatle(Pelargonium)
Muškatle su višegodišnje biljke, a postojbina im je Južna Afrika. Kod nas su veoma poznate i omiljene ukrasne biljke koje uspevaju na sunčanom položaju, pa su zato naročito pogodne za prozore, balkone i terase. Danas ih ima nekoliko stotina vrsta i svake godine strani odgajivači cveća lansiraju po neku novu vrstu na tržište.
Kod nas, uglavnom uspevaju i najviše se gaje kao ukrasne biljke poznate četiri vrste: Pelargonijum zonale uspravna muškatla, Pelargonijum petatum muškatla-lozica, viseća ili bršljanova muškatla, Pelargonijum grandiflorum - engleska ili velikocvetna muškatla i Pelargonijum Mome Soleray, šarenolisna muškatla. Pelargonijum zonale, uspravna muškatla prilagođava se lako i u najlošijim uslovima. Uspeva u bilo kojoj vrsti zemlje, ali ipak voli nešto težu zemlju (kompost izmešan sa peskom), naročito zato što je izložena celo leto suncu. Danas ih ima različitih boja - od bele do ljubičaste - a postoje sorte sa cvetovima jednostavnim i duplim. Duple su starije vrste i one ne cvetaju toliko bogato. Muškatla nije osetljiva i lako se gaji. Izložena suncu bujno raste i mnogo cveta (naročito mlađe) od proleća do kasne jeseni. Presađivati je treba svakog proleća i tada joj se malo žilice i grančice skrate. Zimi se grančice ne seku jer mogu lako da istrule.

Uspravne muškatle treba leti obilno zalivati i s vremena na vreme prihranjivati. Prilikom zalivanja treba paziti da se ne pokvase cvetovi i listovi. Zimi se vrlo retko zaliva. Muškatla lako prezimi u svetloj prostoriji koja je zaštićena od mraza, na temperaturi 5 do 8°C. Razmnožava se reznicama, a uživljava se lako i brzo.
Pelargonijum peltatum - muškatla - lozica ili viseća muškatla je veoma pogodna za terase, balkone, police i viseće korpice. Pušta grančice na niže, koje mogu da narstu do jednog metra dužine. Lišće joj je svetlo, mesnato, krto, sasvim slično bršljanovim. Ima ih sa jednostavnim i duplim cvetovima, bele, roza, svetlo roza, crvene, tamno crvene i ružičaste boje. Razmnožava se reznicama.
muškatla je mnogo nežnija i osetljivija od prethodne ali je njen cvet krupniji, veoma lep, sa prelepim šarama; cveta samo jednom godišnje kasno u proleće. Lišće joj je čvrsto, kovrdžavo a na ivici nareckano. Posle precvetavanja treba joj grančice nešto skratiti-orezati. Voli mnogo svetlosti, pa je treba držati na sunčanom prozoru. Za vreme velikih vrućina, leti, treba je malo zakloniti. Engleska muškatla traži nešto lakšu mešavinu zemlje: 3 dela klijališne, 2 dela listovke sa dodatkom peska. Zahteva takođe dobru drenažu. Razmnožava se reznicama. Pelargonijum huy Mome Soleray - muškatla šarenolisna. Lišće joj je obojeno belim, tamno-zelenim ili bakarno smeđim šarama. Raste sporije od ostalih vrsta i niskog je rasta. Veoma je lepa i dekorativna sa svojim šarenim lišćem. Cvet joj sitan, crven, neupadljiv. Gaji se samo zbog svog šarenog lišća. Razmnožava se reznicama, a neguje kao i druge vrste.


Petunije(Petunia Juss)
Domovina petunija je Južna Amerika. Poznato je oko 14 vrsta, ali su za vrtni uzgoj prikladne samo tri. To su P. axilaris, P. violacea i P. atkinsiana. Petunije koje se gaje na balkonima i u gredicama traže jaču zemlju i redovno prihranjivanje, jer će u protivnom cvetanje biti slabije. Precvetale izbojke otkidamo, te tako podmlađujemo biljku i prisiljavamo na cvetanje od maja do novembra. Petunije traže mnogo sunca, te se koriste za južne balkone i prozore.
Više hlada podnose modre petunije, pa ih stavljamo i na zapadne i istočne prozore i balkone. Petunije su uglavnom zdrave biljke. Ako im ne odgovara reakcija tla, pojaviće se žuti listovi, a ako je tlo nepropusno - trulež korena. Petunije često napadaju lisne vaši, te se biljka mora često prskati sredstvima protiv vaši koje imaju da se kupe u svakoj poljoprivrednoj apoteci. Petunije su lake za uzgoj.